EU

Novi predsednik miljenik naroda i medija

Joahim Gauk (Foto: Deutsche Welle)

Nemačka vlada i dve glavne opozicione partije dogovorili su se da zajednički imenuju Joahima Gauka za predsedničkog kandidata. On je već bio u trci za predsednika, ali je svojevremeno izgubio od Kristijana Vulfa.

Kancelarka Angela Merkel izjavila je da su se njena koaliciona vlada desnog centra i opozicija levog centra odlučili za nekadašnjeg istočnonemačkog borca za ljudska prava.

Već dva nemačka predsednika uzastopce su podnela ostavke. Jedan je bio uvređen nepoštovanjem njegove ličnosti, drugome su tabloidi i nedeljnici, posebno izdavačke kuće Aksel Špringer, čitaj: Bild i Špigel, iskopali politički grob – Kristijan Vulf je morao da ode zbog relativno sitnih grehova kao što je dobijanje povoljnog kredita.

Velika blamaža Nemačke sa svojim predsednicima mora da se okonča i zato će sada na čelo države stupiti stari istočnonemački borac za ljudska prava Joahim Gauk. Demohrišćani ga najpre nisu hteli. Jer, i ranije su bili protiv njega – na prošlom izboru predsednika njihov kandidat Vulf je tesnim rezultatom pobedio Gauka. Ali, za Gauka su se odjednom založili nemački liberali, koji su na vlasti u koaliciji sa demohrišćanima Angele Merkel.

Kancelarka je morala da pristane da ne bi dovela u pitanje samu koaliciju, što bi već bile blamaže bez kraja na nemačkoj političkoj sceni. Zašto je sa Gaukom sada sve u redu, pitanje je na koje odgovara socijaldemokratska političarka Andrea Nales.

- Između građana na jednoj, i politike na drugoj strani pojavio se veliki jaz koji će Joahim Gauk moći da premosti. On se obraća ljudima. On potiče iz građanskog pokreta, a to je u duhu ovog vremena - rekla je Nales.

Gauk će odgovoriti izazovima

Politolog Jirgen Falter smatra da je prethodni predsednik Vulf „bio dostojan predsednik koji je istupao uzdržano i sa distancom".

- Mislim da će Gauk u istoj meri biti u stanju da tako istupa, a da mu se neće zamerati ono što je nažalost Vulfu moglo da se zameri - kaže Falter.

Joahim Gauk ima 72 godine. On je tokom revolucije koja je prethodila rušenju Berlinskog zida bio saosnivač opozicionog pokreta Novi forum, i 1990. poslanik u jedinom demokratski izabranom parlamentu bivše Demokratske Republike Nemačke.

Posle ujedinjenja dve Nemačke, bio je Savezni komesar za arhive bivše istočno-nemačke tajne službe Štazi od 1990. do 2000, kada je stekao reputaciju "lovca" na bivše pripadnike i saradnike te službe. Tako je postao jedan od miljenika medija, pa samim tim i naroda.

Očekuje se da će se o novom kandidatu u Saveznoj skupštini glasti početkom narednog meseca. Nemački Ustav omogućava da se predsednik može birati iz tri pokušaja - u prvom i drugom pokušaju je za izbor potrebna apsolutna, a u trećem relativna većina.

Savezni predsednik, prema Ustavu, mora biti Nemac sa pravom glasa i to stariji od 40 godina. On ima pravo na najviše dva mandata po pet godina, nema komandu nad oružanim snagama i protokolarno se nalazi na čelu zemlje.

vrati se pošalji komentar

vrh strane