EU

Grčkoj preti obustava pomoći

Grčka vlada, privatni investitori, kao i stručnjaci Međunardonog monetarnog fonda, Evropska centralna banka i Evropska unija nedeljama pregovaraju o saniranju grčkog duga i finansijskoj pomoći.

Pritisak je ogroman, ali dogovor ipak, izostaje. Međunarodni donatori su mišljenja da grčka vlada čini premalo u cilju sprovođenja obećanih reformi.

Sada je šef Evro grupe, premijer Luksemburga Žan-Klod Junker povećao pritisak: on vladi u Atini preti ukidanjem pomoći EU. U slučaju da Grčka ne uspe da sprovede obećane reforme, ne može ni očekivati solidarnost, rekao je Junker u intervjuu za "Špigel“.

- Ako utvrdimo da u Grčkoj sve ide naopako, onda neće biti novog programa pomoći - upozorio je Junker.

To bi značilo da Grčka u sledeća dva meseca mora da proglasi bankrot.

Junker kaže da bi već i samo teoretska mogućnost državnog bankrota trebalo da natera Grčku da dobije snagu „ u mišićima koji su trenutno paralisani.“ Konkretno se misli na činjenicu da se ne sprovodi u dovoljnoj meri privatizacija državnih preduzeća. U ovom trenutku, Evropska unija to neće dozvoliti.

Pritisak se povećava, pregovori su prespori

U Atini se oseća povećanje pritiska, a pregovori su spori.

- Postoji veliki pritisak - ne samo od tri institucije trojke, nego i država članica evro-zone, od kojih svaka ima sopstvene kriterijume, probleme i prioritete - rekao je ministar finansija Evangelos Venizelos.

Napredak u pregovorima su do sada sprečavali strani inspektori trojke, zahtevajući dalje reforme tržišta rada koji sindikati radnika i udruženja poslodavaca u Grčkoj odlučno odbijaju.

O budućnosti Grčke trenutno se raspravlja na dva nivoa: Vlada u Atini pregovara sa svojim zvaničnim kreditorima o uslovima za drugi paket pomoći vredan 130 milijardi evra. Pre odobravanja novog paketa pomoći, trojka Evropska unija, Međunarodni monetarni fond, i Evropska centralna banka, očekuju smanjenje plata državnih službenika, nastavnika i vojske, kao i smanjenje minimalne plate od 750 evra.

S druge strane, grčka vlada sa privatnim kreditorima raspravlja o poslednjim detaljima, u osnovi već dogovorenog, plasmana obveznica kojim bi dug od 100 milijardi evra bio smanjen.

vrati se pošalji komentar

vrh strane