Privreda

Kriza prošlost samo za Vladu Srbije

"Srbija izlazi iz krize", tvrde vlasti, dok signali izlaska iz ekonomske agonije, rast zaposlenosti, plata i kupovne moći, izostaju ili su minimalni.

"Posmatrajmo statističke podatke i videćemo da Srbija beleži rast od 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda", kaže Slobodan Ilić, državni sekretar Ministarstva finansija, u prilog tvrdnji da je Srbija već izašla iz krize.

Ali te statističke rezultate građani evidentno ne osećaju. Ilić nema precizan odgovor na pitanje kada će građani Srbije osetiti ono što vlasti propagiraju. "Vrlo teško je takve stvari prognozirati", vajka se on.

Zvaničnim početkom svetske ekonomske krize, koja se u Srbiji značajnije osetila nekoliko meseci kasnije, smatra se 15. septembar i bankrot američkog finansijskog giganta "Liman braders".

Naredne godine Vlada Srbije je ušla u stendbaj aranžman sa MMF vredan oko tri milijarde evra i lansirala paket antikriznih mera od kojih su mnoge i dalje na snazi.
Veći spoljni dug, manja plata

Ekonomski pokazatelji     2008.                           2010.
Spoljni dug                     18,6 milijardi evra          23,8 milijardi evra
BDP                               33,4 milijarde evra         33,01 milijarda evra
Nezaposlenost                 796.000 ljudi                724.270 ljudi
Prosečna plata                 33.058 dinara (429e)    34.591 dinara (325e)
Vrednost evra                  76,5972 dinara             105,6296 dinara
Inflacija                          8,6 odsto                      5,1 odsto
Izvoz (prvih 6 meseci)      6,76 milijardi dolara       5,26 milijardi dolara


Dugalić: Za banke je najgore prošlo
Sudeći po podacima na nivou bankarskog sektora u celini kojim raspolaže Veroljub Dugalić, predsednik Udruženja banaka, najgore je prošlo. Dugalić kaže da banke pokazuju znake oporavka, da su finansijski rezultati bolji nego prošle godine, poput kreditne aktivnosti. "To su povoljni nagoveštaji i ne vidim bilo kakve posebne razloge koji bi uzdrmali bankarski sektor. Sve banke su dobro kapitalizovane i mogu da odole i većim iskušenjima nego što su imale. U ovom trenutku ne vidimo opasnost koja bi ugrozila funkcionisanje bankarskog sektora", kaže on.
Ovog proleća, u Srbiju se delimično prelila i grčka kriza, nakon što je ta zemlja, na ivici bankrota, primila finansijsku injekciju EU i MMF od 110 milijardi evra.

Ipak, državni sekretar Ministarstva finansija očekuje da će u toku sledeće godine, već od januara, ti rezultati biti usklađeni sa životnim standardom, da će plate i kupovna moć biti povećani, nova radna mesta otvorena.

I dok priznaje da je nezaposlenost ekonomsko pitanje broj jedan, apostrofira da Srbija deli sudbinu svih drugih zemalja sveta i da nije izuzeta od trenda sporog ekonomskog oporavka na globalnom nivou.

Spori odraz statističkih rezultata na realni život i lokalnu ekonomiju za njega je konsekvenca političkih pitanja kao što je rešavanje statusa Kosova. Tvrdi da je nivo stranih investicija gotovo zaustavljen delom zbog kraha svetske ekonomije, a delom zahvaljujući situaciji u kojoj naša država rešava bitna nacionalna pitanja.

Zoran Drakulić, jedan od vlasnika "Ist pointa", nema dilemu kada kaže da realni život demantuje Ilića, kao i svi ekonomski indikatori.

"Nema investicija, osim minimalnih državnih subvencija, niti privatizacionih prihoda, mala je proizvodnja, velika prezaduženost privrede i, najvažnije, nezaposlenost koja prouzrokuje smanjenje potrošnje", kaže Drakulić.

Ovaj srpski biznismen predviđa i novu epizodu udara krize, ovog puta na bankarski sektor. Ali, podseća i na upozorenja MMF da ćemo i 2011. imati tešku godinu. Parametri, poput rasta od 1,5 odsto bruto proizvoda, zavaravajući su, po njemu, jer smatra da to nije dovoljno s obzirom na pad prošle godine.

"Političari moraju da pričaju stvari koje zvuče lepo, ali pitajte trgovce koliko je pao promet. Mi koji radimo za domaće tržište to dobro znamo. Pala je čak i potrošnja hleba, što je uvek bila poslednja stvar na kojoj građani štede", kaže Drakulić.

Za platu sve manje možemo da kupimo

Vrsta               2008.       2010.
Mleko              423,5 l     481 l
Brašno             726,5 kg  666,49 kg
Šećer               570,9 kg  474,4 kg
Svinjsko meso  63,5 kg    81,79 kg
Juneće meso    64,8 kg    70,75 kg
Ulje                 282,70 l    241,8 l
Benzin             321,26 l    289,7 l

Da smo daleko od izlaska iz krize i da tek ulazimo u krizu agonije, uveren je Rodoljub Drašković, direktor i vlasnik kompanije Svislajon. On veruje da će 2011. godina biti presudna za privredu i za građane i da nema govora o izlasku iz krize sve dok je dinar nestabilan, devizni i budžetski deficit ogromni, dok standard građana iz dana u dan opada.

"Privreda je u finansijskom kolapsu, krediti, kako komercijalni tako i investicioni, skupi, nema izvora finansiranja ni tekuće reprodukcije ni investicija. Praktično nismo ni u stagnaciji, nego u fazi propadanja. Ne vidim niti jedan argument na osnovu čega bilo ko može da tvrdi da izlazimo iz krize, naprotiv, tonemo", kaže on.

Slobodan Šijan, direktor Tehnomanije, smatra pak da su najgora vremena prošla jer njegova kompanija oseća rast tražnje. "Kupuju se i laptopovi, televizori, sve ono što nije neophodna tehnika, e sada koliko je to rezultat bolje finansijske situacije, ne znam, ali imam utisak da je tržište malo živnulo, a i plaćanje gotovinom je povećano", kaže on videći to kao signale izlaska iz krize.

Profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković je optimista, ali ne i bezrezervni jer problem grčke dužničke krize još nije zatvoren, a taj problem značajno utiče na priliv kapitala u region.

S druge strane, nema naznaka oporavka u regionu, tako da je neizvesno kako će se u tom kontekstu ponašati finansijski sektor Srbije, inače snažno povezan sa evropskim. Ključni problem koji neizvesnost i dalje čini otvorenom je činjenica da je teško proceniti da li će i koliko biti priliva kapitala u Srbiju.

vrati se pošalji komentar

vrh strane