Društvo

Arhitektura manipulacije

S obzirom da su izgradnju zatvorenog bazena Kragujevčani čekali decenijama, njegovo otvaranje svakako je jedan od najbitnijih događaja ove godine. Izgradnja bazena realizovana je zahvaljujući Zakonu o podsticanju građevinske industrije, koji je kontroverzan još od usvajanja. Šumadijapress je istraživao da li je došlo do zloupotrebe velikih diskrecionih ovlašćenja koje je zakon omogućio, odnosno koliko su bili transparentni postupci i procedure prilikom njegove izgradnje.

Pojedini stručnjaci Direkcije za urbanizam u privatnim firmama obavljaju poslove koje bi trebalo da rade u preduzeću, i za to su plaćeni desetine hiljada evra.

Za izradu projekta zatvorenog bazena firme „Atrijum“ i „Arhikon“ sklopile su ugovore sa Direkcijom vredne po milion dinara. Inače, „Arhikon“ je u vlasništvu majke jednog od građevinskih inženjera Direkcije, dok je arhitekta Direkcije i glavni projektant zatvorenog bazena Zvonko Mihić godinama radio u „Atrijumu“. Takođe, Mihić je bliski prijatelj i kum Gradskog većnika za investicije i razvoj Nebojše Vasiljevića.

Od ideje do realizacije

Izgradnja zatvorenog bazena u Kragujevcu je posle niza bezuspešnih pokušaja najzad započeta krajem prošle godine. Građevinskim radovima prethodila je izrada Glavnog projekta, a ovaj posao gradska uprava poverila je Direkciji za urbanizam, za šta je izdvojeno preko 37.000 evra.

Pod izgovorom da je rok za izradu projekta jako kratak i da nema dovoljno raspoloživog kadra, Direkcija angažuje šest privatnih firmi kao ispomoć. Na taj način, javno preduzeće koje je po broju i strukturi zaposlenih jedno od najkvalifikovanijih i najuspešnijih u centralnoj Srbiji, ostaje bez ijednog projekta i samo vrši nadzor. Iako u Direkciji to niko nije želeo da potvrdi, Šumadijapress saznaje od sagovornika iz opštine da je posao izrade Glavnog projekta dogovoren u gradskim kabinetima, a Direkciji je, praktično, samo prosleđeno da ga sprovede.

Pošto se radilo o javnim nabavkama male vrednosti, saradnici na projektu određeni su bez javnog oglašavanja. Ceo postupak se odvijao netransparentno i pod velom tajne. Izbor firmi prepušten je arhitekti Direkcije, Zvonku Mihiću. Posao su, između ostalih, dobili arhitektonski biroi „Atrijum“ i „Arhikon“.

Iako je, prema sopstvenom priznanju, Mihić dugi niz godina sarađivao sa „Atrijumom“, on smatra da nema ničeg spornog u angažovanju ovog preduzeća, kao ni u ugovoru koji je Direkcija sklopila sa „Arhikonom“, čija je vlasnica majka građevinskog inženjera iz Direkcije.

„Fantomska“ firma projektuje bazen

Mnogo više od rođačkih i prijateljskih veza, poslovnu saradnju između Direkcije i dva biroa opterećuju eventualne nezakonite radnje, prisutne još od trenutka potpisivanja ugovora.

Šumadijapress je po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja došao do ugovora koji su Direkcija i biro „Atrijum“ sklopili 19.10.2010. godine, a čija vrednost iznosi 954.000 dinara.

Međutim, u zvaničnoj dokumentaciji Agencije za privredne registre (APR) navodi se da je  „Atrijum“ izbrisan iz registra preduzeća 06.09.2010. godine, mesec dana pre potpisivanja ugovora sa Direkcijom.

To znači da je saradnja Direkcije i „Atrijuma“ pravno nemoguća, pošto preduzeće izbrisano iz APR-a zvanično ne postoji.

Na naše pitanje kako je potpisala ugovor sa firmom koja praktično ne postoji, direktorka Direkcije za urbanizam Mirjana Ćirić najpre je odgovorila da zbog hitnosti postupka nije tražila kompletnu dokumentaciju, da bi svoju svoju izjavu naknadno preinačila.

- Prema našim saznanjima „Atrijum“ je bio ugašen samo nekoliko dana zbog penzionisanja Ljiljane Jovanović, pa je ponovo aktiviran. Imamo dokaze da je ta firma radila najmanje do 31.12. 2010. godine -  izjavila je Ćirić za Šumadijapress.

Pošto Ćirić nije precizirala o kojim dokazima se radi, validan je jedino podatak koji se i dalje vodi na  sajtu APR-a : „Privredno društvo obrisano iz registra. Datum brisanja 06.09.2010.“

 

U republičkoj Agenciji za privredne registre objašnjavaju da se baza podataka redovno obnavlja i da je teoretski nemoguće da informacija na njihovom sajtu nije tačna.

Gde je 10.000  evra?

Oslanjajući se na podatke APR-a kragujevački biro „Atrijum“ ne samo da nije mogao da sklapa ugovor, već nije bio u mogućnosti ni da naplati bilo kakav posao, jer se gašenjem firme zatvara i njen račun.  Zato se postavlja pitanje gde je 10.000 evra koje Direkcija nije mogla da uplati „Atrijumu“, pošto ni firma, ni tekući račun nisu postojali u trenutku realizacije posla.

Na pitanje kako je moguće da potpisuje poslovni ugovor u trenutku kada je njena firma ugašena, vlasnica, ili već bivša vlasnica „Atrijuma“, Ljiljana Jovanović, kratko je odgovorila : „Ne mogu da se setim, mislim da je tada neko drugi bio direktor.“ Na konstataciju da na ugovoru stoji njen potpis, Ljiljana Jovanović je prekinula razgovor.

 

Kada smo upitali supruga i saradnika Ljiljane Jovanović, Dejana Jovanovića, da li je Direkcija „Atrijumu“ platila 10.000 evra, on je odgovorio pitanjem : „Da li ste na generalnom planu negde videli potpis 'Atrijuma'?“

Iz ovoga se može zaključiti da „Atrijum“ nije uradio deo posla za koji se obavezao ugovorom, kao i da nije dobio za to predviđen novac.

Projekti bez potpisa i imena

Na projektu za izgradnju zatvorenog bazena, koji je Šumadijapress tražio i dobio u elektronskoj verziji od investitora, odnosno Grada, nema potpisa predstavnika „Atrijuma“, što dodatno unosi sumnju da ovaj biro nije imao udela u izradi projekta, iako predstavnici Direkcije tvrde drugačije.

U delu projekta koji se odnosi na arhitekturu može se videti samo ime Zvonka Mihića, arhitekte Direkcije. Mihić je za Šumadijapress izjavio da to nije neobično pošto je on odgovorno lice. Ovo je samo delimično tačno, jer zakon nalaže da, pored odgovornog lica, projektanska kuća koja je angažovana za izradu projekta, u ovom slučaju „Atrijum“, mora da se potpiše na svakom delu projektne dokumentacije. (Prilog1) (Prilog2)

- Ja sam naveden kao odgovorni, jer sam ja autor objekta. Radili su ga drugi, ali sam ja naveden, kao autor objekta, kao odgovorni projektant, jer to je moje autorsko delo. Nije mogao drugi da se potpiše umesto mene, razumete? Ima tu saradnika svakako puno, ali je odgovorni samo jedan, a to je onaj koji je dao idejno rešenje objekta – izjavio je Mihić za Šumadijapress i odbacio svaku optužbu da je on u Direkciji radio privatne poslove.

U drugim delovima projekta, koji se odnose na vodovodne i elektroinstalacije, stoje imena predstavnika firmi koje je Direkcija angažovala za ove poslove i koji su te poslove i uradili. (Prilog3) (Prilog4) (Prilog5)

Porodični posao

Druga firma koja je dobila posao vredan deset hiljada evra, „Arhikon“, u vlasništvu je majke građevinskog inženjera Direkcije, Ivana Stankovića.

Prema ugovoru, „Arhikon“ je imao obavezu da uradi projekat konstrukcije za izgradnju zatvorenog bazena.
Kada smo vlasnicu „Arhikona“, Hadži Snežanu Stanković, upitali da nam objasni detalje projekta i posla koji je ugovorila sa Direkcijom, ona je kratko izjavila : „Ja sam samo vlasnik firme, a Ivan je projektant.“

Za ostale detalje uputila nas je na Ivana Stankovića, njenog sina i građevinskog inženjera Direkcije za urbanizam.
On je za Šumadijapress izjavio da je uobičajena praksa da Direkcija angažuje stručnjake sa strane ukoliko se za to ukaže potreba.

- U slučaju bazena to je bio „Arhikon“. Oni su imali tim stručnjaka od četiri ili pet ljudi koji su posao dobro uradili. Moja obaveza je isključivo vezana za Direkciju i ja nisam imao nikakvog udela u tome šta je biro moje majke radio, niti sam dodatno plaćen za to – rekao je Stanković.

U nameri da otkrijemo tok novca i regularnost poslovanja između „Atrijuma“, „Arhikona“ i Direkcije obratili smo se Poreskoj upravi.

Od nadležnih u pomenutoj državnoj instituciji nismo uspeli da dobijemo odgovor, ali nezvanično saznajemo da kontrole poslovanja oko izgradnje bazena nije bilo.

vrati se pošalji komentar

vrh strane