Društvo

Sve u korist opšteg cilja

Foto: S. Radovanović

S obzirom da su izgradnju zatvorenog bazena Kragujevčani čekali decenijama, njegovo otvaranje svakako je jedan od najbitnijih događaja ove godine. Izgradnja bazena realizovana je zahvaljujući Zakonu o podsticanju građevinske industrije, koji je kontroverzan još od usvajanja. Šumadijapress je istraživao da li je došlo do zloupotrebe velikih diskrecionih ovlašćenja koje je zakon omogućio, odnosno koliko su bili transparentni postupci i procedure prilikom njegove izgradnje.

Novac za projekat zatvorenog bazena završio je na računima privatnih arhitektonskih biroa, umesto u Direkciji za urbanizam, koja je projekat mogla u potpunosti da uradi samostalno.

Ugovor o izradi idejnog i glavnog projekta zatvorenog bazena između Grada i Direkcije za urbanizam, koji potpisuju gradonačelnik Veroljub Stevanović i direktorka Direkcije Mirjana Ćirić, zaključen je 19. avgusta prošle godine.

Njegova vrednost je 37.240 evra, ili blizu 3.900.000 dinara.

Direkcija – jeste i nije kvalifikovana

Bez konkursa i javnog nadmetanja arhitektonskih biroa, gradska uprava je izradu projekta zatvorenog bazena poverila Direkciji za urbanizam, javnom preduzeću čiji je osnivač.

Direkcija je kvalifikovana da samostalno izrađuje tehničku dokumentaciju za objekte i blokove visokogradnje do 100.000 kvadrata i za tu svrhu je i registrovana u centralnom registru ponuđača na sajtu Pomocgradjevini.rs Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.

U ugovoru Grad Kragujevac traži od Direkcije da u roku od 20 radnih dana od dana uplate avansa izradi i isporuči tehničku dokumentaciju zatvorenog bazena, odnosno idejni i glavni projekat ovog objekta.

Iako je Direkcija i kvalifikovana i registrovana za samostalno izvođenje projekata visokogradnje, direktorka Mirjana Ćirić tvrdi da je zatvoreni bazen prvi takav projekat koji Direkcija radi.

- Uglavnom smo projektovali puteve i vršenje stručno-tehničkog nadzora, tehničke kontrole projekata, vršenje tehničkih prijema. To je ono što je osnovna delatnost Direkcije, tako da se mi nismo upuštali u te projekte visokogradnje, pogotovo ne ovako specifične projekte. Nismo radili čak ni neke manje projekte, kao što su stambene zgrade i neki manji objekti – kaže Ćirić za Šumadijapress.

Direkcija, međutim, ima stručnjake koji su mogli da urade najveći deo projekta. U prilog tome ide i izjava načelnika u Direkciji Zvonka Mihića, koji navodi da ovo preduzeće samostalno radi i ambulantu broj 4 i podzemnu garažu.

Reference i preference

Umesto da projekat zatvorenog bazena uradi Direkcija za urbanizam, čitav posao se prebacuje na šest podugovarača, koji su uradili šest celina projekta. Direktorka Ćirić naknadno kaže da je jedini razlog zapravo kratak rok, koji je investitor dao Direkciji.

- Nismo bili spremni da za tako kratko vreme uradimo jedan tako zahtevan projekat i to nam je bilo jedino rešenje. Uopšte nismo smeli da se toga prihvatimo da radimo samostalno, jer da nismo to uspeli da stignemo, Grad ne bi dobio sredstva. Bili bismo direktno krivci za to što bi Grad izgubio – kaže Ćirić za Šumadijapress.

Pošto, kako tvrdi direktorka, Direkcija nije imala dovoljno vremena da samostalno uradi glavni projekat, doneta je odluka da se za delove projekta angažuju podizvođači:

• „Elektroinstalacije - MELL d.o.o.“ za glavni projekat instalacija jake i slabe struje (vrednost ugovora 525.100 dinara)

• „SBV projekt“ za projekat vodovoda, kanalizacije i hidrantske mreže (vrednost ugovora 106.000 dinara)

• „ROK d.o.o.“ za glavni projekat bazenske školjke i bazenske opreme (vrednost ugovora 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate)

• „Energoinženjering“ za instalacije grejanja i provetravanja i projekat protivpožarne zaštite (vrednost ugovora 603.546 dinara)

• projektni biro „Archicon“ za glavni projekat konstrukcije (vrednost ugovora 954.000 dinara) i

• „Atrijum d.o.o.“ za glavni projekat arhitektonsko-funkcionalnog rešenja za izgradnju zatvorenog bazena (vrednost ugovora 954.000 dinara).

Kako vrednost pojedinačnih ugovora ne prelazi tri miliona dinara, reč je o tzv. nabavkama male vrednosti, pa za odabir ponuđača nije bilo potrebno raspisivanje tendera.

Nabavke male vrednosti funkcionišu tako što naručilac posla (u ovom slučaju Direkcija za urbanizam) poziva po tri ponuđača, a komisija bira jednog. Pozive je uputio glavni projektant zatvorenog bazena i načelnik u Direkciji Zvonko Mihić, koji je bio i član komisije koja je odabrala ponuđače. On kaže da su ponuđači odabrani na osnovu dva kriterijuma – cene i prilagodljivosti kratkom roku za izradu potprojekta.

Na naše pitanje da li su postojala i neka druga merila za odabir podizvođača, s obzirom da je Mihić već dugi niz godina angažovan i u privatnom birou „Atrijum“ Ljiljane i Dejana Jovanovića, on odgovara:

- Znate šta, nakon ovoliko godina rada, ja znam sve firme u gradu i ja sam možda jedan od retkih koji je u savršenim odnosima sa svim projektantima u gradu. Ja sam prijatelj sa svima, ali sam sa tom porodicom možda malo bliži, ne samo što sam bliži, nego što znam da će taj posao tamo da bude dobro odrađen, što je meni bio prvenstveni cilj. Ali, nije to bilo presuđujuće. Presuđujuća je bila cena koja je ponuđena, molim vas.

Drugi ugovor vrednosti od 954.000 dinara, potpisan je sa Snežanom Stanković iz projektnog biroa „Archicon“, čiji je sin Ivan zaposlen u Direkciji.

Ime Ivana Stankovića nalazi se na pečatu glavnog projekta konstrukcije, iz čega može da se zaključi da je on u firmi svoje majke projektovao za Direkciju u kojoj inače radi.

Za prijatelje – ispod cene

Činjenica da su firme njegovih prijatelja i majke jednog zaposlenog dobile poslove u proceduri malih nabavki, za Zvonka Mihića ne predstavlja problem, već prednost.

- Bazen je realizovan za minimalan novac. Ja bih voleo da vas uputim, kao laike, da se raspitate po ostalim biroima da vidite koliko taj posao košta u drugim biroima. Možda možemo da govorimo i tako, ako već potenciramo te bliske odnose, onda je iz tih bliskih odnosa proistekla minimalna cifra, za koju nigde na drugom mestu ne biste dobili taj posao. Ja vam to odgovorno tvrdim. Pitajte gde god hoćete – kaže Mihić za Šumadijapress.

On, inače, tvrdi da izrada projekata za objekte, kakav je zatvoreni bazen, košta između 12 i 15 evra po kvadratu i da je prihvatanjem posla Direkcija Gradu učinila ustupak, kako bi grad uopšte dobio zatvoreni bazen.

Prema rečima direktorke Mirjane Ćirić, u odabiru ponuđača moralo je da bude i „ličnih kontakata“ i „usmenih dogovora“.

- Mi smo uglavnom pokušavali da nađemo ponuđače, koje je bilo moguće naći u gradu. Slali smo na adrese ljudi koji su mogli da ispoštuju taj rok, jer je rok jako kratak. Nije lako naći tih 18 firmi, koje bi za tako kratko vreme odradile jedan tako zahtevan projekat. Dok traje ta nabavka, prolazi vreme. Znači, već je moralo da se krene s nekim – kaže Ćirić za Šumadijapress.

Ona još kaže da se, zarad viših ciljeva i rešavanja problema u hodu, ponekad prekrše i procedure.

- Svima nama je cilj da dođemo do nekog dobrog rezultata i do rešavanja problema. Često, ne samo u Kragujevcu, već i u Ministarstvu, postoji potreba da se nešto preskoči, da se radi u letu...to mora ponekad da se radi paralelno, jer je procedura jako duga i kad bismo čekali sve redom, ne bismo mogli ništa da izgradimo – kaže ona.

Kratak rok upućuje na zaključak da su i podizvođači morali biti unapred poznati ili „pronađeni u letu“. Zvonko Mihić objašnjava:

- Mi, kao Direkcija, smo ugovorili jeftino i morali smo jeftino da prođemo i sa saradnicima, i da Direkcija iz tog posla zaradi, normalno, kao što je i zaradila.

Direkcija, međutim, iz ovog posla nije gotovo ništa zaradila. Iznos od oko 250.000 dinara jedva da će pokriti troškove štampanja, kopiranja i pakovanja Glavnog projekta.

Novac je otišao na druge adrese, od kojih su neke, kako se ispostavilo, nepoznate.

U sledećem nastavku: Arhitektura manipulacije

vrati se pošalji komentar

vrh strane