Društvo

Prividna reforma - vidljivi troškovi

Odavno nije tajna da se u Srbiji do stabilnog „državnog“ posla dolazi preko neke stranke. Do kraja osamdesetih godina prošlog veka bila je jedna, tokom devedesetih dve, a posle 2000. godine gotovo da se ne zna broj stranaka koje su u prilici da zapošljavaju u javnom, ali i u privatnom sektoru. U serijalu tekstova Šumadijapress po prvi put na jednom mestu prikazuje podatke o rastu zaposlenosti i otkriva  mehanizme i posledice negativne selekcije pri zapošljavanju u kragujevačkim javnim preduzećima, ustanovama i gradskoj upravi.

Samo za plate zaposlenih u gradskoj administraciji, građani Kragujevca ove godine izdvojili su 13 miliona evra. Taj iznos čini skoro 40 odsto gradskog budžeta.

Ako se ovome dodaju otplate kredita, od 20 miliona evra, skoro celokupan budžet odlazi na ove  dve stavke, pa za kapitalne objekte i investicije ne ostaje gotovo ni dinar. Zato su, na primer, izgradnja Zdravstvene stanice broj 4, nove zgrade gradske Biblioteke i autobuske stanice već godinama samo nerealizovana zamisao.

Kragujevačka samouprava ima jednu od najmasovnijih administracija u Srbiji, a 2008. godine bila je među prvih pet po broju zaposlenih. Od 1997. godine do 2008. godine gradska uprava je udvostručena, pošto je broj radnika sa 395 povećan na 788.

Nakon toga usledila je sistematizacija koju je regulisao Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji. Ovaj pravni akt trebalo je da reši pitanje prekobrojnih u javnoj upravi i svede javnu potrošnju na razumnu meru.

Ipak, kragujevačka vlast nije u potpunosti ispoštovala slovo zakona, dok nadležni državni organi za to i ne mare.

„Progres“ administracije



Nakon demokratskih promena broj gradskih službenika u Kragujevcu progresivno je rastao, a vrhunac je dostignut 2008. godine kada je u gradskoj upravi bilo 788 zaposlenih. Vladajuće garniture su se menjale, funkcioneri su odlazili i dolazili, ali broj službenika je bio sve veći.

Koalicija „Zajedno“ koju je predvodio Veroljub Stevanović, zatekla je 1997. godine 395 službenika u gradskoj kući. Tokom tri godine na vlasti broj zaposlenih povećan je za 54 službenika, pa je skupštinska administracija brojila ukupno 449 ljudi.

Narednu koaliciju koja je preuzela vlast 2000. godine,  predvodio je Vlatko Rajković, kadar Demokratske stranke. Na kraju njegovog mandata broj službenika se uvećao za trećinu, pa je 2004. godine u upravi bilo 595 zaposlenih.

Najveći porast broja radnika, čak za 193, desio se za vreme drugog mandata Veroljuba Stevanovića (2004-2008), tada lidera stranke Zajedno za Kragujevac.

Nakon toga usvojen je zakon koji je predviđao novu sistematizaciju, pa je 2010. godine administracija u gradskoj upravi smanjena za 15 odsto.

Demokratska birokratija

Ni jedna vlast od 1997. godine nije bila imuna na zapošljavanje svojih ljudi. Bez obzira o kojoj se političkoj opciji radilo, princip „namirivanja“ partijskih kolega primenjivali su svi.

Gradonačelnik Kragujevca u periodu od 2000. do 2004. godine, Vlatko Rajković, porast broja službenika u vreme njegovog mandata opravdava mnogobrojnom kolacijom.

- U to doba bilo je teško održati lokalnu vlast, pa su se i tada iz partijskih razloga zapošljavali ljudi. Možda bi se iz današnje perspektive to moglo i razumeti, ali ne želim nikog od nas da amnestiram. Lično nisam to dozvoljavao, i gde god sam čuo za tako nešto pokušavao sam da sprečim, zbog čega sam imao velike probleme u svojoj stranci. Nisam hteo da stvaram partijsku prćiju od javnih službi. Ipak, zbog koalicione vlasti niste mogli da imate potpunu kontrolu – rekao je Rajković.

Slavica Trifunović, funkcionerka gradske vlasti od 2000. godine do 2004. godine, ističe da je obrazac partijskog zapošljavanja bio aktuelan i u vreme njenog službovanja, ali smatra da su se stvari danas otele kontroli.

- U tom periodu je zaista došlo do povećanog partijskog zapošljavanja, jer uglavnom su se zapošljavali ljudi koji su bili na partijskim listama ili su, pak, bili bliski partijama koje su na vlasti. Ali, čini mi se da to nije bilo u tolikoj meri kao danas. Naravno, nije strano ni razvijenim demokratskim zemljama u Evropi i svetu da svaka nova vlast dovede svoje ljude, ali obično postojeći, odnosno oni iz prethodne vlasti, odlaze sa tih mesta. Ovde se desilo da su svi iz prethodne garniture ostali – objašnjava Trifunović.

Na pitanje zašto je lokalna administracija udvostručena od 1997. godine, sekretar Gradskog veća Zlatko Milić, čija stranka je već treći mandat na vlasti, kaže da su lokalne vlasti  u ovom periodu dobile mnoge nadležnosti, što sa sobom povlači i povećanje broja službenika.

- Zakon o maksimalnom broju zaposlenih smo ispoštovali i sada smo u okviru propisa, a rast broja zaposlenih do 2008. godine uzrokavan je novim nadležnostima. Otvoreno je Poresko odeljenje, tu je najveći broj zaposlenih. Pored toga, radimo dosta poverenih poslova od Republike Srbije, napravili smo osam gradskih kancelarija. Koliko god bilo onih koji to kritikuju podigli smo nivo usluga, pa u svakoj mesnoj zajednici radi jedan pravnik, a došlo je i do jačanja inspekcijskih službi. Verujete, uvek nedostaje još kadrova – izjavio je Milić za „Šumadijapress“.

(Ne)racionalizacija

Po nalogu misije Međunarodnog monetarnog fonda, krajem 2009. godine, u Skupštini Srbije usvojen je Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, koji predviđa da se broj službenika u lokalnoj administraciji svede na 4 zaposlena na 1.000 stanovnika (4 promila), prema poslednjem popisu stanovništva.

U Kragujevcu je posle racionalizacije  130 radnika manje u lokalnoj administraciji, što i dalje ne zadovoljava standarde propisane Zakonom, iako predstavnici gradske vlasti tvrde drugačije.

Pre sistematizacije, 2008. godine, u Kragujevcu je na 1.000 stanovnika bilo zaposleno skoro sedam službenika u lokalnoj administraciji. Nakon reforme ostalo ih je šest, dok Zakon nalaže da ih ne sme biti više od četiri.  

Jedan od razloga za neuspešnu reformu lokalne administracije leži u tome da je racionalizacija u širokom luku zaobišla privredna društva u vlasništvu grada, bez obzira na to što se Zakon odnosi i na njih.

Naime, u članu 1. Zakona piše : „Ovim zakonom određuje se ukupan maksimalan broj zaposlenih u organima jedinice lokalne samouprave (uključujući i organe gradskih opština), ustanovama koje se finasiraju iz budžeta ( osim ustanova u oblasti obrazovanja, zdravstva i predškolskih ustanova), privrednim društvima i drugim oblicima organizovanja čiji je jedini osnivač jedinica lokalne samouprave (osim javnih preduzeća), a koja se finasiraju iz budžeta( u daljem tekstu lokalna administracija).“

Iako Zakon nedvosmisleno definiše da se pod lokalnom administracijom podrazumevaju i privredna društva, u tri kragujevačka društva nije smanjen broj radnika.

Radi se o privrednim društvima čiji je osnivač i stopostotni vlasnik grad - „Šumadijasajam d.o.o.“, „Gradska saobraćajna agencija d.o.o.“  i „Koraci. d.o.o.“. Ove tri firme na neodređeno upošljavaju sto jednog radnika. Pored stalno zaposlenih, u gradskim privrednim  društva na određeno je zaposleno još 33 radnika, a 67 osoba angažovano je na osnovu ugovora o delu.

Početkom decembra tekuće godine osnovano je još jedno privredno društvo, „Park d.o.o.“. Ono gazduje zatvorenim bazenom i pratećim sportskim objektima i imaće 25 radnika.

Ne računajući ovo preduzeće, u kragujevačkoj lokalnoj administraciji je, prema zakonskim standardima  , 393 prekobrojnih radnika.

Iz službe u službu

Pored prividne racionalizacije lokalne administracije, koja nije obuhvatila privredna društva, ni smanjenje broja zaposlenih u kragujevačkoj gradskoj upravi nije sprovedeno dosledno.

U prvoj fazi racionalizacije određen broj službenika i radnika iz gradskih ustanova, uglavnom oni nadomak penzije, dobrovoljno su napustili službu uz odgovarajući socijalni program.

Druga faza obuhvatila je oko 100 zaposlenih koji obavljaju uslužne poslove – održavanja higijene, ugostiteljskih usluga i obezbeđenja.

Početkom 2010. godine, član Gradskog veća Nebojša Vasiljević izjavio je da ovi ljudi neće biti otpušteni, već će posao u gradskoj upravi zameniti angažmanom u gradskim javnim preduzećima.

- Lokalna samouprava će javnim preduzećima poveriti obavljanje navedenih poslova i time smanjiti  broj zaposlenih u lokalnoj administraciji - rekao je Vasiljević.

Na ovaj način deo zaposlenih skinut je sa platnog spiska gradske uprave, ali oni su nastavili da obavljaju iste poslove za grad, što je opet budžetski trošak. Razlika je u tome što više ne primaju platu direktno iz budžeta, već se isplaćuju po osnovu ugovora o delu.

Ipak, sekretar Gradskog veća Zlatko Milić u razgovoru za Šumadijapress kaže da je na ovaj način „zadovoljena zakonska obaveza o smanjenju radnika, a da pri tom ljudi nisu ostali bez posla“.

Zakon prepušten samom sebi

Sudbina Zakona i njegova primena u praksi mogla se predvideti još u danima kada je izglasan u Skupštini Srbije.

Zakon je predložilo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (na čijem čelu se u tom trenutku nalazio Mlađan Dinkić), iako to nije bilo u njihovoj nadležnosti pošto ovu oblast reguliše Ministarstvo lokalne i državne uprave. Uz to, treba istaći da je članom 13. zakona regulisano da je za nadzor nad njegovom primenom nadležno ministarstvo za poslove finansija.

Na ovaj način je stvoren začarani krug koji su sva tri ministarstva vešto iskoristila kako bi se ogradila od odgovornosti. Posledica toga je da praktično niko nije nadležan za sprovođenje Zakona.

Redakcija portala Šumadijapress ni posle čitavih mesec dana telefoniranja i razmene mejlova sa ministarstvima nije  uspela da dobije odgovore na dva kratka pitanja – ko je odgovoran za nadzor nad primenom Zakona i da li je Zakon prekršen na primeru racionalizacije u Kragujevcu.

U Ministarstvu finansija su nam rekli da oni odlučuju isključivo o novcu koji se prosleđuje lokalnim samoupravama, dok o broju zaposlenih brine Ministarstvo za lokalnu samoupravu. Opet, u Ministarstvu za lokalnu samoupravu su nam naglasili da nisu nadležni za njegovu primenu i uputili nas dalje - na Ministarstvo za ekonomiju. Iako su pisali Zakon, u Ministarstvu ekonomije nisu mogli čak ni da ga prokomentarišu, ali su nam objasnili da je za njegov nadzor odgovorno Ministarstvo finansija.

Loša komunikacija između pomenutih ministarstava, kao posledica političkih nesuglasica, i u ovom slučaju je dovela do toga da primenu zakona niko ne kontroliše. Čak nam je i glasnogovornik jednog od ministarstava otvoreno rekao: „Iskreno, državni organi neće da imaju veze sa tim“.

Očigledno, takvu situaciju lokalne samouprave su „pametno“ iskoristile.

Veza ili sposobnosti

Zašto su racionalizacija i smanjenje broja zaposlenih u Kragujevcu sprovedeni „bezbolno”, najlakše se da objasniti ako se sagledaju mehanizmi zapošljavanja.

Bivši gradonačelnik Vlatko Rajković, na pitanje kako komentariše odnos aktuelne gradske vlasti prema politici zapošljavanja, naglašava da sve zavisi od  gradonačelnika Veroljuba Stevanovića, u čijim rukama leži najveća moć.

- Sve se svodi na ličnu vezu i ako poznajete Verka. Ljudi oko njega imaju po neku privilegijicu, inače sve je pod njegovom komandom. Na primer, zove se direktor nekog preduzeća kome se kaže ‘ Slušaj, ima jedno dete, naše, da li možeš da ga primiš‘. Ako pogledate spisak zaposlenih možete tačno da znate ko je čiji, Kragujevac je mali – kaže Rajković za Šumadijapress.

On objašnjava da se kragujevačka vlast možda ističe u odnosu na druge gradove, ali napominje da se radi o opštem trendu.

- U Kragujevcu je to posebno izraženo, jer ovdašnja vlast počiva na tome da pravi partijsku vojsku u javnom sektoru. Svaki zaposleni ima porodicu i to su glasovi. Da se napune autobusi, da se ode na miting ili konvenciju. Stvara se verna vojska koja će i silom braniti vlast. Građani Kragujevca imaju malo od toga, a glasaju tu politiku – smatra bivši gradonačelnk.

Poziv Šumadijapress-a sa molbom da odgovori na pitanja koja se tiču politike zapošljavanja u gradskoj upravi, gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović je odbio.

U informativnoj službi grada su nas obavestili da jedino sekretar Gradskog veća Zlatko Milić može da razgovara sa nama.

- Naravno da postoje pritisci članova stranke. Lagao bih kada bih rekao da nije tako. Gde god se okreneš neko pita za posao i svi su zainteresovani da rade. Teško je vreme. Olakšavajuća je okolnost da dolazi Fijat, imaćemo značajna zapošljavanja u Plazi, pa će se taj pritisak na naša preduzeća i naše ustanove smanjiti – izjavio je Milić za Šumadijapress.

Na naše pitanje da li ljudi koji ne glasaju za vladajuću stranku i nisu njeni simpatizeri imaju manje šansi da se zaposle, Milić odgovara da stranačka pripadnost ne igra nikakavu ulogu prilikom zapošljavanja.

- Ne možeš da pitaš čoveka za koga će glasati na izborima, već ćeš mu pomoći i uraditi neku dobru stvar ako si u situaciji. Mnogi ljudi su neuki i ne izlaze na izbore i bilo bi ružno pitati ih za koga će glasati. Možda neko i koristi svoj stranački položaj, ali što se tiče kabineta gradonačelnika toga sigurno nema – tvrdi Milić.

Reforma javnog sektora – pucanj u prazno

Da je javna potrošnja u Kragujevcu prešla granice tolerancije pokazuje i izveštaj nezavisnog revizora koji kaže da je zbog prevelikih zaduživanja i neizmirenih obaveza ugrožena tekuća likvidnost grada. [prilog]

Stoga ne čudi da nema para za izgradnju infrastrukture i kapitalnih objekata, na koje Kragujevčani čekaju godinama. Pored bazena, za koji je polovinu para obezedila Republika, u Kragujevcu sem privatnih zgrada i objekata nije decenijama podignut ni jedan objekat od javnog značaja.

Stručnjaci upozoravaju da „grčki scenario“ u Srbiji više nije pretpostavka već neminovnost, a suština krize sa kojom se sukobljavaju naši susedi upravo leži u konstantnom zaduživanju kako bi se pokrili veliki javni troškovi, dok reforme javnog sektora nikako da pogode metu.

Ostali tekstovi serijala:

Partokratija i zapošljavanje

Upodobljena kultura

Sve će to narod platiti

Zapošljavanje 'iz senke'

 

 

 

 

 

 

 

 

 

vrati se pošalji komentar

vrh strane