Društvo

Zapošljavanje 'iz senke'

Odavno nije tajna da se u Srbiji do stabilnog „državnog“ posla dolazi preko neke stranke. Do kraja osamdesetih godina prošlog veka bila je jedna, tokom devedesetih dve, a posle 2000. godine gotovo da se ne zna broj stranaka koje su u prilici da zapošljavaju u javnom, ali i u privatnom sektoru. U serijalu tekstova Šumadijapress po prvi put na jednom mestu prikazuje podatke o rastu zaposlenosti i otkriva  mehanizme i posledice negativne selekcije pri zapošljavanju u kragujevačkim javnim preduzećima, ustanovama i gradskoj upravi.

U proteklih 15 godina, vladajuće stranke u Kragujevcu udvostručile su broj zaposlenih u gradskoj upravi, javnim preduzećima i ustanovama.

U javnim preduzećima u Kragujevcu, 1997. godine radilo je 1.272 zaposlenih. U septembru ove godine čak 2.323 ljudi radi u 16 gradskih preduzeća. To je 1.051 zaposleni više, ili skoro 83 odsto.

Broj zaposlenih drastično je narastao u periodu od 2004. do 2008. godine - sa 1.523 na 1.960 ljudi ili za 28,7 odsto. Zapošljavanje nije obustavljeno ni za vreme krize i preporuke republičkih vlasti da se javni sektor više ne uvećava. U poslednjih godinu dana, zaposleno je još 100 novih radnika.

Normalno je „preko veze“

Pošto javna preduzeća nisu u obavezi da raspisuju konkurse za zapošljavanje, o prijemu novozaposlenih odlučuju direktori i članovi upravnih odbora. Njih, opet, postavljaju stranke na vlasti. Sve se odvija van očiju javnosti i van svake kontrole.

Vlast je postala „partijska prćija“, kaže Vlatko Rajković, gradonačelnik Kragujevca od 2000. do 2004. godine.

- Mi smo mislili da će ta praksa biti prekinuta sa odlaskom Slobodana Miloševića. Nažalost, danas je to još drastičnije. Ovi ljudi, koji su sada na vlasti, su gori u tom smislu – kaže on i dodaje da je u Kragujevcu to posebno izraženo, jer ovdašnja vlast i počiva na tome što pravi partijsku vojsku u javnom sektoru.

Međutim, pored stranačkih, brojne direktive dolaze i iz gradonačelnikovog kabineta. Na samom početku mandata, tadašnjoj direktorki Radio Televizije Kragujevac Slavici Trifunović došao je „kurir, sa spiskom ljudi koje je trebalo zaposliti odmah“.

- U moj kabinet došao je izvesni Drašković Žika, koji je bio gradonačelnikov poverljiv čovek i ja sam znala zašto dolazi i šta nosi. Predao mi je neki papirić i rekao 'gradonačelnik poslao' – kaže za Šumadijapress Slavica Trifunović.

Zbog toga što veruju da gradonačelnik Veroljub Stevanović poseduje moć zapošljavanja, građani svakodnevno dolaze pred njegov kabinet. Razgovori se zakazuju i formira se lista čekanja. Novinari Šumadijapressa zatekli su u šest sati ujutru grupu ljudi, od kojih niko nije želeo javno da govori. Nije nam bilo dozvoljeno ni da fotografišemo.

Ipak, neki od naših sagovornika koji su već bili kod gradonačelnika rekli su nam da je to bio jedini način da reše svoj problem. Kragujevčanka, koja je želela da ostane anonimna, kaže da joj u traženju posla nije pomogla ni fakultetska diploma ni profesionalno iskustvo.

- Dugo sam odbijala savete prijatelja da se obratim gradonačelniku, jer nisam mogla da prihvatim da stvari tako funkcionišu. Za mene je to bilo najveće poniženje u životu – kaže ona i dodaje da ni posle toga nije dobila posao.

Na drugoj strani, Nenad Vasiljević, direktor JKP „Parking servis“ i brat Nebojše Vasiljevića, člana Gradskog veća zaduženog za investicije, negira da u ovom preduzeću stranačka pripadnost kandidata za posao ili neka vrsta „preporuke“ koja dolazi iz stranke utiču na zaposlenje.

- Ne, ne, ne. Ja čak ovde imam i ljude koji nisu članovi stranaka, a imam zaposlene i one koji su članovi drugih stranaka. Rukovodilac Centra za obuku vozača je iz Demokratske stranke, recimo. Prilikom zapošljavanja, rukovodio sam se isključivo njegovom stručnošću i moralnim kvalitetima. A što se tiče stranačke pripadnosti, ja to ne apostrofiram u svom radu – kaže Vasiljević.

Višak zaposlenih ima visoku cenu

Na osnovu analize podataka koje je Šumadijapress prikupio iz svih 16 gradskih javnih preduzeća i privrednih društava, jasno je da porast broja zaposlenih prati izborne cikluse. Tako se, na primer, u „Vodovodu i kanalizaciji“ od 1997. do 2001. zaposlilo 29 novih radnika, od 2001. do 2004. dodatnih 24, od 2004. do 2008. čak 85, a u poslednje tri godine još 18 ljudi je dobilo posao u ovom preduzeću. Pre 14 godina, u „Vodovodu“ je radilo 592 ljudi, a danas 748.

Zamenik direktora u „Vodovodu“ Tomislav Vukadinović porast broja zaposlenih pravda proširenjem vodovodne i kanalizacione mreže sa 400 na 600 kilometara u periodu od 1997. godine do danas, kao i uvođenjenjem novih tehnologija. On ipak ne poriče da političke partije imaju određeni uticaj na politiku zapošljavanja u ovom preduzeću.

- Bez obzira na raznorazne pritiske koji mogu da nastanu sa strane, u „Vodovodu“ se pre svega vodi računa o potrebama procesa. Međutim, „Vodovod“, kao i sva druga javna komunalna preduzeća je ogledalo društva, države u kojoj živimo i funkcionišemo. I ja sam takođe uočio da postoje pokušaji određenih partija da feudalizuju pojedine segmente života u ovoj državi. To je činjenica i od toga ne treba da bežimo. Jednog dana će, nadam se, te stvari da se promene...Ipak, nisam siguran u kredibilitet onih koji o tome pričaju, jer mi se pomalo čini da su i oni tvorci takvog načina zapošljavanja – kaže Tomislav Vukadinović.

Malo ko od direktora kragujevačkih javnih komunalnih preduzeća, sa kojima smo razgovarali, priznaje da u tim preduzećima radi prekomeran broj ljudi. Otvaranje novih pijaca, novih parkinga, zatvorenog bazena, podzemne garaže, proširenje vodovodne mreže i razna proširenja delatnosti su, prema njihovim tvrdnjama, opravdani razlozi da se za 15 godina broj zaposlenih poveća za preko 80 odsto.

U „Gradskim tržnicama“ je pre 15 godina radio 61 zaposleni, a danas 160, što je 162 odsto više. Direktor Slobodan Krunić ipak priznaje da je u preduzeću bar 60 prekobrojnih. Dakle, na svaka dva radnika dolazi treći, koji je višak.

- Pored broja, i struktura zaposlenih nije optimalna, kako starosna tako i obrazovna. Imamo veliki broj nekvalifikovanih radnika na održavanju higijene. Da zakon ne štiti zaposlene u javnim komunalnim preduzećima, sigurno bih se 25 ili 26 radnika rasteretio. Njihova plata je oko 27.000 dinara, a preko Socijalnog mogu da angažujem radnike za 8.000 dinara, koje plaća Socijalno. To bi bio prvi vid uštede – kaže za Šumadijapress Krunić.

On tvrdi da bi sa maksimalno 100 zaposlenih u ovom preduzeću uštede za plate iznosile od 35 do 40 miliona dinara godišnje, što bi bilo dovoljno novca da se za četiri godine izgradi još jedna moderna pijaca.

Iako Kragujevčani skorije neće dobiti novu pijacu, izvesno je da će dobiti nove saobraćajnice. Da li zbog predstojećih izbora ili  iz drugih razloga, tek, u te svrhe je Skupština grada u septembru ove godine odobrila povećanje budžeta „Niskogradnji“ za dodatnih sto miliona dinara. Inače, u JKP „Niskogradnji“ ove godine je 57 novozaposlenih pa je ukupan broj porastao na 257, što je skoro 180 odsto više u odnosu na 1997. godinu kada je radilo svega 92 radnika.

Na brojne pokušaje da dobijemo obrazloženje za porast broja zaposlenih, aktuelni direktor "Niskogradnje", ali i njegovi prethodnici nisu bili raspoloženi da govore za Šumadijapress.

Korak do „grčkog scenarija“

Da je situacija s politikom zapošljavanja u gradskim i opštinskim javnim preduzećima veoma ozbiljna, potvrđuje za Šumadijapress i Danica Popović, redovna profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu i članica Centra za liberalno-demokratske studije.

Prema njenom mišljenju, jedini racionalni  pristup javnom sektoru je privatizacija javnih preduzeća. U tom slučaju ne bi bilo ni zaduženja kod Međunarodnog monetarnog fonda niti deficita, koji bi se po toj osnovi stvarao. Najvažniji pokazatelj dubine krize, kaže ona, je visina unutrašnjeg duga i ukupno zaduženje. Pošto će to plaćati buduće generacije, političari se na to uopšte i ne obaziru, osim u vreme kada nas posećuje misija MMF-a, ocenjuje Popović.

Da li to znači da se približavamo "grčkom scenariju"?

- Da, približavamo se. Za narednu godinu se više ne planira rast od 3 već svega od 1,5 odsto, gotovo izvesno će biti i prekoračenje zakonski definisane granice javnog duga od 45 odsto BDP-a. Izgleda da svi ovde zaboravljaju da se dugovi moraju i vraćati, a novo zaduženje po kamatnoj stopi od 7 odsto uz rast od 1,5 odsto znači da će dug postati eksplozivan. Odatle do grčkog scenarija deli nas samo vreme, ništa drugo. U odsustvu reformi velikih sektora javne potrošnje, poput zdravstva, školstva, državne uprave i javnih preduzeća i bez poreske reforme deficit javnog duga može samo da raste, a to je upravo suština grčkog scenarija – smatra Danica Popović.

Međutim, ovakva upozorenja izgleda ne dopiru do direktora kragujevačkih javnih i komunalnih preduzeća. Prema očekivanjima nekih od njih, broj zaposlenih bi mogao i dalje da raste ukoliko preduzeća budu širila delatnost. Za prekomerno zapošljavanje, oni svakako, kao i do sada, neće ni biti odgovorni.

Direktor „Parking servisa“ Nenad Vasiljević kaže da zna da postoji uvreženo mišljenje u medijima i javnosti da se u javna preduzeća dolazi preko članstva u nekoj stranci i da je javni sektor najveći problem našeg društva.

- Iskren da budem, zaista se osećam u nekim trenucima, ružno je da kažem, 'ponižen', ali tolika je povika više na javni sektor da ja mislim da je to prevazišlo sve mere. Čitajući dnevnu štampu, vidim da je non-stop problem javni sektor. A država ima mnogo drugih problema. Ja mislim da su veći problemi na višem nivou - smatra Vasiljević.

Penzionisana direktorka "Zelenila" u vremenu od 2000. do 2009. godine Dobrila Desivojević smatra da društvo treba da se pozabavi ličnom odgovornošću svakog pojedinca, jer je "uređeno društvo skup uređenih pojedinaca".

- Mi smo narod koji neće da reši problem. Ni 2000. godine, kada je DOS preuzeo vlast na republičkom nivou, ništa se nije bitno promenilo u gradskim javnim preduzećima. Da imamo tri partije, kao Englezi, dve na vlasti, a treća da kontroliše, bilo bi drugačije. Ni ona društvena preduzeća ne bi propala, da smo mi drugačiji - smatra ona.

Zajedno sa brojem zaposlenih, u proteklih 15 godina, rastao je i broj javnih gradskih preduzeća. Na početku ovog perioda bilo ih je 11. U međuvremenu, iz Direkcije za urbanizam i izgradnju nastali su Direkcija za urbanizam i Preduzeće za izgradnju. Osnovani su „Parking servis“ i Gradska stambena agencija. Pored njih, gradska uprava osniva i tri privredna društva sa ograničenom odgovornošću – „Šumadija sajam“, Gradsku agenciju za saobraćaj i izdavačku kuću „Koraci“, koja se takođe finansiraju iz gradske kase, a u kojima je trenutno 141 zaposlen.

Međutim, formiranju novih preduzeća i društava, čiji je osnivač i vlasnik 100 odsto udela Grad, ovde svakako nije kraj. Do kraja ove godine biće osnovano još jedno društvo sa ograničenom odgovornošću – Sportski centar „Park“, koje će upravljati novosagrađenim zatvorenim bazenom, otvorenim bazenima, sportskim terenima i jezerom u Šumaricama. Takođe se spekuliše da podzemna garaža u centru grada, čija se izgradnja očekuje sledeće godine, neće biti dodeljena „Parking servisu“ na gazdovanje, već će biti novo privredno društvo – peto koje osniva Grad.

U sledećem nastavku serijala: Sve će to narod platiti.

Ostali tekstovi serijala:

Partokratija i zapošljavanje

Prividna reforma - vidljivi troškovi

Upodobljena kultura

Sve će to narod platiti

vrati se pošalji komentar

vrh strane