Specijal

Milioni bez kontrole (3)

O raspodeli dobiti od odmarališta na Kopaoniku, Agencija za turizam i saobraćaj potpuno samostalno odlučuje, iako je reč o imovini građana Kragujevca.

Svu eventualnu dobit koju ostvari od prodaje aranžmana na Kopaoniku, Agencija za turizam i saobraćaj (ATS) može da raspodeli kako želi, a da o tome ne izvesti osnivača - Skupštinu grada Kragujevca.

Ne postoje dokazi da se ATS neformalno dogovora sa osnivačem kako da raspodeli profit. Ali, ono što može da se dokaže je da ne postoji dokument kojim ATS izveštava Grad o tome kako posluje na Kopaoniku. Takođe, činjenica je i da se u gradskoj skupštini od 2005. godine, otkad Agencija postoji, nije raspravljalo o poslovanju ATS-a.

„Labavi odnos“ gradske vlasti i ATS-a najočigledniji je na primeru upravljanja dečjim odmaralištem na Kopaoniku. Agenciji, kao pravnom nasledniku nekadašnje Ustanove za odmor i rekreaciju dece i omladine, povereno je i upravljanje odmaralištem u najekskluzivnijem srpskom zimskom turističkom centru.
 
Kada smo od Agencije tražili finansijske izveštaje, koje je po Zakonu o pristupu infromacijama od javnog značaja u obavezi da dostavi, dobili smo samo dokument skromnog sadržaja koji prikazuje jedino ukupne prihode i rashode po godinama.

Prema tom dokumentu, od 2007. do 2009. godine ATS je svake godine imao prihode od oko 500 miliona dinara, a da je, po odbitku troškova, dobit svega 100.000 dinara.

Sâmo preduzeće zazire od mogućnosti da stavi svoje poslovanje na uvid javnosti iako na te podatke, po zakonu, svaki građanin ima pravo. Uz opasku da previše insistiramo na „tim formalnostima“, direktorka ATS-a Branka Ivković rekla nam je da Agencija ima skupštinu društva i nezavisnog revizora, kojima polaže račune.

„Ne može gradska uprava da kontroliše nešto što mi sami odlučimo da radimo, neku delatnost. Iz gradske uprave nam u principu kažu da ako imamo neku dobit, onda da to i radimo.” – kaže direktorka.

Našim sagovornicima iz Agencije, kao i iz gradske uprave, bilo je čudno da se o poslovanju i dobiti od ove delatnosti uopšte postavlja pitanje. Stiče se utisak da lokalna samouprava ne želi da zna kako se upravlja odmaralištem i da je kompletnu raspodelu dobiti prepustila Agenciji. O rezultatima poslovanja ATS-a u ovoj delatnosti, Zlatko Milić kaže:

„Što se tiče odmarališta na Kopaoniku, verovatno direktor podnosi finansijski izveštaj svojoj skupštini (društva). Oni sad imaju i internog revizora. Onda se donosi odluka o raspodeli eventualne dobiti. Ne znam, sad, kolika je dobit. Sada su krizne godine i slaba je naplativost. Ali, oni sami raspoređuju dobit. Jedan deo ide u investicije, jedan u održavanje, drugi deo verovatno ide za plate, ne znam da li imaju neke bonuse ... Ako tu uopšte ima dobiti, jer uzimaju se krediti da bi se plate isplatile na vreme”.

Bez obzira na sposobnost da zarađuje, ATS je, to je sasvim jasno, indirektni budžetski korisnik, iako ni u gradskom budžetu ni u osnivačkom aktu to nije navedeno. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što bar trećina zaposlenih prima platu iz gradske kase.

Direktorka tvrdi da „samo“ 35 od 90 zaposlenih u ATS-u platu prima iz budžeta grada i da su to radnici angažovani u sektoru saobraćaja – službenici koji prodaju karte, kontrolori i drugi.

Jasno je takođe da ATS, iako nije „klasično“ javno preduzeće, služi i za namirivanje partijskih apetita kroz zapošljavanje. Agencija za turizam i saobraćaj 2006. godine imala je 64 zaposlenih, skoro za trećinu manje nego danas. Godine 2008. broj zaposlenih popeo se na 81, a 2009. na 90 ljudi.

Po pravnoj formi, ATS nije javno preduzeće, već društvo sa ograničenom odgovornošću. Na naše pitanje zbog čega je ATS nije registrovana kao javno preduzeće, sekretar Gradskog veća Zlatko Milić rekao je da je to zbog lakše buduće saradnje privatnog i javnog sektora. On taj odnos smatra „labavijim“, jer se na ATS kao d.o.o. ne odnose odredbe Zakona o javnim preduzećima, pa je dokapitalizacija ili privatizacija gradske imovine koja je poverena ATS-u znatno jednostavnija kada Agencija nije javno preduzeće.

Inače, društava sa ograničenom odgovornošću čiji su stopostotni vlasnici organi lokalnih samouprava u zemlji ima veoma malo. U Beogradu takav pravni status ima jedino „Beogradska arena“, u Negotinu „Toplane“, u Tutinu „Sandžak invest“, u Kanjiži „Dispečer“, u Rekovcu „Kamenolom“.

Postoje i druga privredna društva čiji su osnivači i stopostotni vlasnici lokalne samouprave, ali reč je uglavnom o raznim agencijama za razvoj opština, ruralni razvoj, podršku preduzetništvu, razvoj lokalne ekonomije, kao i razni tehnološki parkovi i biznis inkubatori.

Kragujevac – grad koji po mnogo čemu „prednjači“ - ima čak tri privredna društva registrovana kao d.o.o. čiji je stopostotni vlasnik: Agenciju za turizam i saobraćaj, „Šumadija sajam“ i izdavačku kuću „Koraci“.

Uprkos činjenici da prihodi ATS-a godišnje premašuju pola milijarde dinara, naši sagovornici iz Agencije i gradske uprave kažu da su troškovi veliki i da profita nema, tvrdeći da su izdaci samo za gradski prevoz 45 miliona mesečno. Može im se verovati samo na reč, jer je potpuni finansijski izveštaj, koji bi prikazao i eventualnu dobit od odmarališta i drugih delatnosti kojima se ATS bavi, za javnost i dalje nepoznanica.

U prethodnim tekstovima objavili smo da Skupština grada, Gradsko veće i Gradska uprava za finansije nemaju izveštaje o tome kako ATS troši novac poreskih obveznika. Podsetimo, reč je o blizu 700 miliona dinara, koji su tokom proteklih pet godina prebačeni na račun ATS-a za, kako se tvrdi, subvencionisanje gradskog prevoza.

vrati se pošalji komentar

vrh strane