Nauka

'Dodatna sekunda' ostaje do 2015.

"Čuvari vremena" koji su se juče okupili u Ženevi da bi raspravljali o eventuelnom ukidanju 40 godina stare prakse dodavanja jedne sekunde svakih nekoliko godina odlučili su da tu odluku odlože za 2015.

Kako prenose strani mediji, stručnjaci Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU) nisu bili u stanju da postignu dogovor o ukidanju dodatne sekunde (leap second) koju povremeno dodajemo atomskim časovnicima kako bi ostali sinhronizovani sa rotacijom Zemlje, odnosno njenim neprimetnim usporavanjem prilikom okretanja oko svoje ose, usled čega jedan dan povremeno biva duži.

Na njenom ukidanju posebno insistiraju SAD i Francuska, dok se tome protive Kina, Velika Britanija i Kanada.

To znači da će svet, barem još neko vreme, usklađivati svoje časovnike sa rotacijom Zemlje.

Da je kojim slučajem, kao što se najavljivalo, "dopunska" sekunda ukinuta, vreme, odnosno dužina dana se više ne bi merila položajem Sunca na nebu, već isključivo oslanjanjem na tačnost haj-tek satova koji bi svakih 100 godina pokazivali oko 15 sekundi više.

"Dopunska" sekunda dosad je dodata u 24 navrata od kada je pre 40 godina ITU ustanovio "koordinisano univerzalno vreme" (UTC).

Sledeća promena zakazana je neposredno pre ponoći 30. juna ove godine, kada će trenutak 23:59:59 trajati sekundu duže.

Protivnici ove prakse ističu da je prilikom svakog dodavanja jedne sekunde, neophodno ručno uskladiti kompjutere u svetu, što je veoma skupa operacija podložna greškama.

Premda mi i ne primetimo ovu sekundu, navode oni, njene posledice za telekomunikacijske organizacije i finansijske grupe mogu biti ogromne.

Stručnjaci napominju da dodavanje sekunde povećava mogućnost za razvijanje i širenje mnogobrojnih kompjuterskih virusa, novčane transakcije mogu da "zalutaju" ukoliko se desi da nisu evidentirane, a stanja na bankovnim računima mogu biti promenjena kao da je transakcija uspešno izvršena.

Dužina dana određena je rotacijom Zemlje oko svoje ose, a trajanje godine određeno je okretanjem Zemlje oko Sunca. Vreme koje je potrebno da se Zemlja okrene oko svoje ose ili oko Sunca predstavlja jedan dan, odnosno godinu.

Povremeno, svake četvrte godine, imamo jedan dan viška koji je upisan u kalendaru. Ali, ni svaki dan ne traje baš uvek tačno 24 sata. Sekunda viška se prvi put pojavila 1972. godine i od tada se ona dodavala otprilike svakih 18 meseci.

vrati se pošalji komentar

vrh strane