Intervju

Decentralizacija – put do kvaliteta života

Foto: T. Luković

Decentralizacija je dugotrajni proces koji će nam doneti bolji život, - kaže za „Šumadijapress“ načelnik Šumadijskog okruga i član Demokratske stranke Zoran Rajović.

On smatra da su sadašnja ovlašćenja načelnika okruga u Srbiji skromna i dodaje da mu je teško da to objasni predstavnicima evropskih regija sa kojima se sastaje. U intervjuu za „Šumadijapress“, Rajović između ostalog kaže da će za formiranje srednjeg sloja vlasti, između republičke i lokalne, biti potrebna promena Ustava.

Zbog čega je decentralizacija važna za građane? Kakvu korist može da im donese?

- Najpre, decentralizacija doprinosi većoj demokratičnosti, jer se odluke donose na nivou što bližem građanima. Potom slede sve ostale političko-ekonomske dobiti. Mi smo svedoci dosadašnje loše prakse, gde je centralizovanost dovela do depopulacije velikog dela Srbije, pretežno od istočnih i južnih krajeva ka Beogradu. U tim područjima, stopa nezaposlenosti je desetostruko veća, a prosečne zarade neuporedivo manje nego u Beogradu. Centralizovanost za posledicu ima neravnomerni razvoj regiona i nejednake uslove života.

Šta treba da bude ispunjeno da bi se sprovela decentralizacija?

- Decentralizacija je proces, ne može odmah da se desi. Ona zahteva velika ulaganja u putnu, železničku, telekomunikacionu infrastrukturu, kao i u obrazovanje, u tim nerazvijenim delovima zemlje. Međutim, prvi preduslov za decentralizaciju je vraćanje vlasništva nad zemljištem lokalnim samoupravama. Ustavom iz 1992. godine je predviđeno da su lokalne samouprave samo korisnici, a ne i vlasnici zemljišta. Pored toga potrebno je doneti Zakon o porezu na imovinu, Zakon o javnom dugu, koji bi lokalnim samoupravama omogućio da se zadužuju do 100 odsto prethodno realizovanog budžeta, kao i Zakon o hartijama od vrednostima, na osnovu kojeg bi gradovi i opštine mogli da emituju hartije od vrednosti i da se finansiraju prodajom obveznica. Samostalnost lokalnih samouprava podrazumeva da one mogu same da obezbeđuju novčana sredstva. To je nužni paket zakona, neophodan za sprovođenje decentralizacije i veću samostalnost lokalnih samouprava.

Znači da je za decentralizaciju potrebna i promena Ustava?

- Promena Ustava je neophodna zbog regionalizacije. Međutim, donošenje ovog paketa zakona o finansiranju lokalnih samouprava i vraćanje zemljišta moguće je i bez promene Ustava.

Da li izjave političara u predizbornim kapmanjama već možemo da smatramo početkom javne raspave o Zakonu o regionalnom razvoju? Do sada smo prvo čuli ideju o podeli Srbije na sedam, a potom na pet regiona. Koji predlog Vama izgleda prihvatljiviji?

- Moram reći u svoje ime da sam pristalica modela sa pet regiona. Mislim da je to bolja varijanta. Ne postoji jedinstven model regionalizacije u čitavoj Evropskoj uniji. Srbija zato mora da pronađe najbolji model. Treba biti obazriv i u odlučivanje o regionalizaciji uključiti sve institucije. Decentralizacija treba da očuva stabilnost zemlje. Političke zloupotrebe tog procesa, da decentralizacija služi za sakupljanje glasova, su za svaku osudu. U nedavnim predizbornim kampanjama za lokalne izbore, stranke su skupljale veliki broj glasova na ovoj temi. Zato mislim da treba biti veoma pažljiv i sprečiti upotrebu decentralizacije u dnevnopolitičke svrhe.

Kako komentrišete nezadovoljstvo nastalo u Zlatiborskom okrugu nakon prelaska sa sedam na pet regiona?

- U Zlatiborskom okrugu negoduju zato što više nisu centar, kako je to bilo predloženo prethodnim modelom regionalizacije sa sedam regiona. Taj stav je posledica njihovog ugla gledanja. Ne bih ulazio u to koliko je to opravdano, niti da li je moj kolega u Užicu zaista zbog prelaska sa sedam na pet regiona podneo ostavku. I kod nekih opština u drugim okruzima, pa i u Šumadijskom, postoji nezadovoljstvo predloženim modelom regionalizacije.

Kada bismo mogli da očekujemo da će Srbija biti podeljena na regione?

- Evropa je Evropa regiona. Cilj većine stranaka, a i građana Srbije, je što brži ulazak u Evropsku uniju. Zato će približavanje Evropskoj uniji i regionalizacija Srbije biti dva paralelna procesa koja će se odvijati narednih nekoliko godina, mada očekujem da će regionalizacija biti završena pre ulaska u EU. U međuvremenu, moraće da dođe do promene Ustava. Svi smo svedoci da je aktuelni Ustav bio podržan konsenzusom stranaka. Očekujem da će se što pre postići novi konsenzus za izmenu Ustava. To ne zavisi samo od moje stranke.

Šta predstavljaju okruzi danas? Kakva je njihova uloga?

- Pri susretu sa kolegama koji se nalaze na čelu evropskih regija, ne mogu da objasnim da su moja ovlašćenja više nego skromna, da okrug nije decentralizovana regija, nego dislocirana državna vlast u jednoj strogoj hijerarhiji. U našem slučaju reč je o dekoncentraciji vlasti, a ne o suštinskoj decentralizaciji. Naredni Ustav bi predviđao tri nivoa vlasti: državnu, regionalnu i lokalnu. Realno, okrug je dislocirani organ državne uprave i ne predstavlja taj srednji nivo vlasti. To je uzrok nesporazuma sa predstavnicima regija iz Evropske unije. Prema ovom zastarelom modelu, upravni okrug ima veliki broj inspekcijskih službi, koje sprovode nadzor nad brojnim delatnostima. Okrug vodi stručna služba, na čijem sam čelu, koja koordinira aktivnosti inspekcija i obezbeđuje uslove za rad inspektorata. Još jedno svojstvo nas suštinski razlikuje od regionalne vlasti – mi nismo izabrani od strane građana na izborima, već smo postavljeni od strane države.

Da li dnevnopolitički događaji utiču na Vašu saradnju sa gradskom upravom?

- Dnevnopolitička zbivanja ni najmanje ne utiču na moju saradnju sa predstavnicima lokalne vlasti, kako u gradu Kragujevcu, tako u svih šest opština, što se najbolje vidi u radu Saveta okruga. Savet okruga se periodično sastaje, otprilike na svaka dva meseca. Čine ga načelnik okruga i predsednici opština, koji su iz različitih stranaka. Međutim, kada je interes građana u pitanju, on je svakako iznad interesa stranaka kojima predsednici opština pripadaju i mi lako postižemo saglasnost. Ne bismo mogli da postignemo ništa u interesu građana, ako bismo ostali učaureni u šančevima svojih partija. Nastalu štetu trpeli bi sami građani. Komunikacija u Savetu je dobra, nema nekih predubeđenja, pokrećemo razne teme. Na poslednjoj sednici doneli smo deklaraciju o saradnji šumadijskih opština sa opštinama istočne Hercegovine: Trebinje, Nevesinje, Gacko, Ljubinje, Berković i Biljeća. Početkom juna ću boraviti u Brnu u češkoj Južnomoravskoj regiji, gde ćemo sa načelnikom te regije pokušati da uspostavimo partnerske odnose između opština Južnomoravske regije i Šumadije, kako bi one zajedničkim projektima u oblasti obrazovanja i zaštite životne sredine mogle da konkurišu kod fondova Evropske unije. Tu je moja uloga – uloga posrednika između predstavnika opština dva regiona.

Da li je to posredovanje u opisu posla jednog načelnika okruga?

- Koliko znam, samo neki načelnici okruga u Srbiji posreduju između opština svojih okruga i gradova i regija u Evropi. Naša namera je da uspostavimo saradnju i sa okrugom Karaš-Severin u Rumuniji. Imaćemo jedan susret u narednih mesec dana. Kroz ovakva partnerstva otvaraju se brojne mogućnosti za lokalne samouprave. Saznavši za regionalnu deponiju u Lapovu, čiju je izgradnju finansirala Južnomoravska regija, opštine istočne Hercegovine želele su da ostvare kontakt sa opštinama u Južnomoravskoj regiji, kako bi takvu sličnu deponiju mogle da izgrade i u Hercegovini. I mi ćemo im u tom uspostavljanju saradnje pomoći. Inače, Južnomoravska regija je finansirala blizu 30 projekata, čija se vrednost meri u milionima evra, a od kojih neposrednu korist imaju građani. Vodovodi, kanalizacije, otpadne vode, sanitarna vozila, zubarske ambulante su samo neki od projekata koje je sprovela češka Južnomoravska regija. Mi bismo voleli da ostvarimo takvu saradnju i sa drugim regijama razvijenijih zemalja Evropske unije, ali za sada ne postoji njihov interes.

Kako biste ocenili sadašnje prilike u Šumadijskom okrugu?

- U poređenju sa drugim okruzima u Srbiji, Šumadijski okrug može da se pohvali direktnim investicijama, ne samo Fijatom i Korman poljem u Kragujevcu, već i grinfild investicijama u Lapovu, dolaskom Korejaca u Raču. To se nažalost ne dešava u svim okruzima u Srbiji. Mi takođe pokrećemo sopstvene projekte, kao što su regionalni azil za pse, koji realizujemo u saradnji sa Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja, ili staklenička proizvodnja povrća i cveća u Rači, Kniću i Rekovcu, iako Rekovac ne pripada našem okrugu, već Pomoravskom. Želeli smo da u ove opštine, koje se nalaze na listi 40 najsiromašnijih opština u Srbiji, uvedemo najmoderniju tehnologiju i staklenike sa provetravanjem, grejanjem, sistemom navodnjavanja „kap po kap“. Na ovaj način, stvorili smo nova radna mesta i obezbedili da se celokupna proizvodnja izveze. Mi imamo ideje i znamo da realizujemo projekte, ali za novac se i dalje ide u Beograd. Između ostalog, i zbog toga nam je neophodna  decentralizacija i regionalizacija.

vrati se pošalji komentar

vrh strane