Intervju

Topovsko meso kapitalizma

Foto: S. Radovanović

Rambo Amadeus 13. februara  nastupa u Kragujevcu, a njegov nedavni boravak u našem gradu iskoristili smo kao priliku za razgovor i najavu koncerta. Svetski Mega Car u intervjuu za „Šumadijapress“ govori o nedostaku samosvesti savremenog društva i ističe potrebu za boljim kvalitetom života, rada i mišljenja. Kaže da sebe više ne vidi kao buntovnika, da prezire „mesarski Dan zaljubljenih“, da na njegove koncerte dolaze ljudi koji imaju problema sa zaljubljivanjem i najavljuje drugačiji i kompleksniji zvuk na kragujevačkom koncertu.

Šta se promenilo od vremena inspektora Nagiba do vremena hipišizika metafizika?

- Sve se promenilo. Promenio se društveni sistem, iz socijalizma smo prešli u kapitalizam. Promenila se država. Tada je država imala preko 20 miliona stanovnika,  sada ima šest, znači  skoro četiri puta manje. Promenio se način mišljenja, promenio se čitav entertejment, promenila se uređivačka poltika medija. Danas mediji podilaze tržišnom, najširem i najbanalnijem ukusu, razmišljajući samo o gledanosti. Ja sam se promenio. Stariji sam.

Niste više buntovnik?

- Razlika između mladih buntovnika i starih je što stari pišu. Ostavljaju za sobom neki trag, a kod mladih se sve završava na kenjanju. Ja sam od mladog kenjatora postao stari kenjator, koji svoje kenjaže napokon zapisuje.

Uvek ste precizno dijagnosticirali goruće probleme i društvene karikature. Kako uspevate da uskladite angažovanost i artizam? U takvim prilikama se često sklizne u banalnost, ali kod Vas to nije slučaj.

- Ne verujem u umjetnike koji ne prate politička i društvena zbivanja. To su tezgaroši najgore vrste. Politika ulazi u našu kuću. Mi smo njeni zamorčići samom činjenicom da dobra i iskusna politika dovodi do povećanja životnog standarda, a loša politika do smanjivanja standarda. Znači preko naših leđa se lomi loša politika.

Šta uopšte znači umetnost? Umetnost je do 20. vjeka bila lepi zanat. Rokoko fotelja sa duborezom je bila art. Međutim, danas sve ono što se ne promišlja, što se ne bavi društvom i problemima kompleksnog modernog društva, ostaje u domenu kiča i šunda.

Pre 20 godina smo gledali Top listu nadrealista i slušali Azru, a posle toga su usledili ratovi i kolaps sistema. Da li rialiti emisije koje danas gledamo najavljuju neko bolje vreme?

- Ma ne! Stvar je obavljena. Socijalizam je ubijen. Mladi su danas topovsko meso kapitalizma, nekritični i gutaju sve što im se servira. Danas djeca u školi gledaju ko ima skuplje patike i skuplji mobilni telefon. Sa stanovništa vlasnika sredstava za proizvodnju posao je završen. Mi više nemamo Azre i Nadrealiste i kritički način mišljenja. Imamo gomilu djece koja sanjaju da postanu manekenke, narodne pevačice i televizijski glumci. Prosto, moral se zamjenio. Socijalistički moral je propao, a humanistički odnos prema drugom biću je nestao. Nema više empatije i solidarnosti.

Došlo je do toga da u jednoj zgradi, u okviru kućnog savjeta, stanari nisu u stanju da se dogovore oko bilo čega, pa i oko zamene jednog običnog prozora. Kada društvo dođe do tačke da se na nivou zgrade ne mogu dogovoriti, onda je lako sa njima raditi šta hoćete.

Angažovani ste u kampanjama zaštite životne sredine i širenju ekološke svesti, da li je to donkihotovski posao?

- Uopšte ne! Don Kihot je metafora za sve ljude koji imaju neku misiju u sebi. Meni je bila ideja da sve te ludake okrenem sa vetrenjača ka auspusima. To je vrlo jak strateški preokret.

Nužnost promene društvenog sistema na nivou planete se već vidi, tako da kapitalizam koji poznajemo, koji je nastao industrijskom revolucijom, sada se lomi pojavom nove tehnologije. Marks je rekao „proizvodne snage diktiraju proizvodne odnose“, a sada se proizvodne snage menjaju. Termoelektrane se zatvaraju, a otvaraju se plantaže vetrenjača. Internet stvara nove proizvodne odnose, tako da se posao završava na razdaljini od 10.000 kilometara.

U tom smislu će se i društveni sistem sigurno promeniti.

U Vašim pesmama često je prisutna izvesna bipolarnost, Nagib i Ragib, Don Kihot i Sančo Pansa, Ramba ste uklopili sa Amadeusom, koliko od tog dualizma ima u Vama?

- Nema ni elektriciteta bez dovođenja suprotnih polova u istu ravan. Čovekov mozak radi na principu povezivanja. Ako jednu ruku stavite u vrelu vodu, a drugu u hladnu, pa onda obije istovremeno stavite u mlaku, ruka koja je bila u vreloj vodi osećaće hladno, a ova druga vruće. Dakle, naš mozak radi na principu upoređivanja. Ako hoćete da vam je kolač slađi nego što jeste, onda morate  slano pre toga da pojedete.

Sebi sam dao ime Rambo Amadeus, a bend koji se zove samo „Amadeus“ nema nikakve bipolarnosti, to je jedna voćka koja je ista kao i sve druge na plantaži voća. Ideje se stvaraju istovremenim angažovanjem leve i desne hemisfere mozga. U jednoj se odvijaju logičke operacije, a u drugoj intuitivne. U tom spoju intuicije i logike nastaju najbolje kreacije.

Koncert u Kragujevcu je uoči Dana zaljubljenih, a Vi ste ste rekli da se svirka ne vezuje za ovaj praznik. Da li se na taj način ograđujete od bilo kakve romantike?

- Pravljenje lažnih ljubavnih pesama je udaranje ispod pojasa. Što je čovek cilivizovaniji to mu je neprijatnije da javno sluša i govori o intimnim osećanjima. Čini mi se da je pitanje dobrog ukusa i vaspitanja ne dirati najintimniji deo života ljudi i pustiti ga da se razvija po njihovom ukusu.

A gle čuda i apsurda! Puno brakova postoji na Balkanu koji su nastali tako što su se ljudi upoznali na mom koncertu. Na kocertu iz 1985. godine, za 28 usisivača, bilo je u publici 300 ljudi, a devet brakova se izrodilo. Nemojte mi samo reći da su se raznježili od umilnog zvuka usisivača?!

Na moje koncerte dolaze djevojke i momci koje vezuje isti ukus, ista vrsta nezadovoljstva, ista vrsta želje da se društvo menja i neprihvatanje moralnih standarda koji su zatekli. To je već sasvim dovoljan razlog da se između sebe upoznaju i stvaraju određene veze.

Ovo stvarno nema veze sa mesarskom i estradnom tehnikom u kojoj imaš neki kurčevi Dan zaljubljenih, kako to zamišlja mali Perica. Pre bih mogao da kažem da na moje koncerte dolaze ljudi koji imaju teškoće u zaljubljivanju, nego oni koji su stalno zaljubljeni.

Šta Kragujevčani mogu očekivati na koncertu?

- Na koncertu možete očekivati malo drugačiji i kompleksniji zvuk, sa kašičicom džeza više. Ansambl je veći i samim tim je teže zaustaviti i seckati koncert mojim improvizacijama. Kao kada naglo zakoči autobus, pola putnika popada. Ali i to ima određenog šarma, u svakom slučaju, te promjene služe da meni ovaj posao ne dosadi.

vrati se pošalji komentar

vrh strane